Босна и Херцеговина је смештена на југоистоку Европе, у западном делу Балкана. Укупна површина земље је 51.129km². Граничи 932km с Хрватском на северу, северозападу и југу, 312km са Србијом на истоку и североистоку, и 215km са Црном Гором на истоку и југоистоку. На југу Босне и Херцеговине, општина Неум излази на Јадранско море у дужини од 20km. Границе Босне и Херцеговине у главном чине реке Дрина, Сава, и Уна. Босна и Херцеговина се састоји од две географске и историјске целине: већег босанског дела на северу (око 42.000km²) и мањег хецеговачког на југу. Босна је махом планинска земља, а исто се односи и на Херцеговину, са том разликом да је реч о различитим карактерима тла. На северу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје Посавине, односне даље претвара у Панонску низију. Динарски делови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између Неума и полуострва Клек избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских река (Уна, Врбас (река), Босна, Дрина), од југа ка северу, односно у случају Неретве од севера ка југу. 13,60% површине Босне и Херцеговине је плодна земља а 2,96% земље се употребљава за пољопривреду, док 83,44% земље је за остало. Неки природни ресурси Босне и Херцеговине су угаљ, железо, боксит, манган, дрво, бакар, хром, цинк, и хидропотенцијал. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина Маглић (2.386 m), док најнижи део земље је поред мора. Ретки земљотреси су једина озбиљна природна опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважнијих проблема са природом су загађеност ваздуха из фабрика и крчење шума. Клима Босне и Херцеговине је умерено континентална са топлим летима и хладним зимама. Подручја са великом надморском висином имају кратка хладна лета и дуге жестоке зиме. Приморје земље има благе кишовите зиме. Главни град земље је Сарајево (пола милиона становника), а од већих градова се могу издвојити: Бања Лука, Тузла, Мостар, Зеница, Бијељина, Источно Сарајево, Бихаћ, Приједор, Брчко, Требиње и Добој.

------------------------------------------------------------------------
На русском алфавите
------------------------------------------------------------------------

Босна ы Хэрцэговына э смэштэна на югоыстоку Европэ, у западном дэлу Балкана. Укупна површына зэмле е 51.129km². Гранычы 932km с Хрватском на сэвэру, сэвэрозападу ы югу, 312km са Србыйом на ыстоку ы сэвэроыстоку, ы 215km са Црном Гором на ыстоку ы югоыстоку. На югу Боснэ ы Хэрцэговынэ, општына Нэум ызлазы на ядранско морэ у дужыны од 20km. Граныцэ Боснэ ы Хэрцэговынэ у главном чынэ рэкэ Дрына, Сава, ы Уна. Босна ы Хэрцэговына сэ састойи од двэ гэографскэ ы ысторыйскэ цэлынэ: вэчег босанског дэла на сэвэру (око 42.000km²) ы манег хэцэговачког на югу. Босна е махом планынска зэмля, а ысто сэ односы ы на Хэрцэговыну, са том разлыком да е рэч о разлычытым карактэрыма тла. На сэвэру сэ планынско подруче спушта у лагано-брэжулькасто подруче Посавынэ, односнэ дале прэтвара у Панонску нызыю. Дынарскы дэловы Боснэ простыру сэ од запада ка ыстоку. Хэрцэговыну чынэ планынска (высока) ы ядранска (ныска) Хэрцэговына, коя ужым поясом ызмэджю Нэума ы полуострва Клэк ызбыя ы на ядранско морэ. Значайна су ы поля, односно заравны, кое сэ пружаю дуж найвэчих босанскых рэка (Уна, Врбас (рэка), Босна, Дрына), од юга ка сэвэру, односно у случаю Нэрэтвэ од сэвэра ка югу. 13,60% површынэ Боснэ ы Хэрцэговынэ е плодна зэмля а 2,96% зэмле сэ употрэблява за полёпрыврэду, док 83,44% зэмле е за остало. Нэкы прыродны рэсурсы Боснэ ы Хэрцэговынэ су угаль, жэлэзо, боксыт, манган, дрво, бакар, хром, цынк, ы хыдропотэнцыял. Найвышы врх Боснэ ы Хэрцэговынэ е планына Маглычь (2.386 m), док найныжы дэо зэмле е порэд мора. Рэткы зэмлётрэсы су едына озбыльна прыродна опасност у Босны ы Хэрцэговыны. Мэджю найважныйих проблэма са прыродом су загадженост ваздуха ыз фабрыка ы крчэне шума. Клыма Боснэ ы Хэрцэговынэ е умэрэно контынэнтална са топлым лэтыма ы хладным зымама. Подручя са вэлыком надморском высыном ымаю кратка хладна лэта ы дугэ жэстокэ зымэ. Прыморе зэмле ыма благэ кышовытэ зымэ. Главны град зэмле е Сараево (пола мылыона становныка), а од вэчых градова сэ могу ыздвойиты: Баня Лука, Тузла, Мостар, Зэныца, Быельына, Источно Сараево, Быхачь, Прыедор, Брчко, Трэбыне ы Добой.